LEPA SIMIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Poezija

Lepa Simić, rodjena je14 maja… Zivi, radi i stvara u Cirihu. Pesme objavljuje u svim medijima, širom sveta. Član je Udr. srpskih pisaca Švajcarske. Učestvuje u svakom novom izdanju zbornika ”ZAVEŠTANJA” Član Kolegijuma za realizaciju mnogih projekata na sajtu www.poezijascg.com. Nagradjivana više puta. Inspiracija joj je jak motiv za pisanje.

U LEVOJ PREDKOMORI

Ljubavlju poneseni
Osvanuli smo
U svetlosti

Nećeš više
Sam
Koračati ispod oblaka

Moje molitvene oči
Kao putokaz u vremenu
Donosiće mir

Opasana ljubavlju
Puštam te
U levu predkomoru

Otimaš vlast
Nad srcem

Čekala sam te…

JEDVA ZA TEBE ZNAM

Koja te žudnja
Ispred mene stvorila
Poput usamljenog vuka
Koji luta
U vreme
Mirisa lipa

Ne diraj mi opet srce.

Nosi te ruže
Neka venu
Kao ti
One noći
Kada su se vrata
Za tobom zatvorila.

Toplu kao hleb
Ljubav moju
Udiše neko
Nalik Mesecu
Razdanjujući noc
Na usnama mojim.

Prodji slobodno
Hladno mi je
Na plus trideset
Od tvoga lika
Koji udara u mene.

Bodežu
Crnih kupina.

NOĆ

Kolike misli
prodjoše kroz glavu
Nezapisane

***
Slušam cvrčka
Nad mojim krovom
Kljuca mrak

***
Letnji vetar
Na svetlosti mesečine
Pleše u travi

****
Zvezde na nebu
Sveće pale
Prepričavaju noć

***
Usnula grlica
Umotana u ćutanje
Čeka san na oči

ZAVIČAJNI SAN

Noćas sam snila
kuću staru
košnice pčela red
i hiljade ptica
u letu …

I opjni miris božura
kako najneznije češlja
prolećno osećanje u meni …

San se zaustavio
u liku i dobrom srcu moje
majke…

Pružila mi korpicu
prepunu crvenih trešnji
i povukla me unutra:
“Beži, kiša će!”

Kroz otkucaje srca,
naglo, osetih
buđenje…

Pogled mi pade na ruke…
(prazne)

Toliko toga lepog na javi
više nema, al me sećanje
održava u životu
i zavičaju što ga duša slavi…

PRSTEN

Tvoj sam prsten
Poklonila siromahu
Onom što svira gitaru
Dok smo ga slušali
Na letnjoj kiši
U cvatu naše ljubavi.

Dok su brodovi pravili talase
Mi smo se radovali
Svakoj melodiji
Pejzažu
A znao si
da je to naše poslednje krstarenje.

Bolje da se ne sećam srećnih dana.

Iz mog srca
slika vecne ljubavi
u nepovrat bezi.

MILEVA SEKA ANTONIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Poezija

Mileva Seka Antonić, rođena 08.03.1962. godine u stradalničkom selu Kravica kod Bratunca za koje je čvrsto vezana najtananijim poetskim osećanjima. Diplomirala je knjiženost. Poeziju, kratke priče i reportaze piše od najranije mladosti…. Objavila  je poetsku zbirku MIHOLJSKA SVANUĆA, 2005. godine, koja je promovisana u Bijeljini i Čikagu.. Živi i radi u Čikagu.

I ĆUTANJEM MI PRIČAŠ

Ja razumijem sva tvoja ćutanja i šta mi pričas tako,
prepoznajem boju i ukus svih riječi i treptaja,
magleni beskraj u koji ti noćas misli ulaze,
kipe umorna čula poetska i ruka vidovita.

I već sutra i ti ćes čuti glas moje ćutljivosti,
da slijediš ga i pratiš samo ti možes i umiješ
u ta neispisana slova i nedovršena pisma
moć govora da uneseš, kapi živiš riječi da uliješ.

Ja osjećam svaki trzaj tvojih misli i srca,
bolujem sve tvoje slutnje i gorčine
pa ćutanjem pričam i podižem dušu što grca
i čujem korake zalutalih zvijezda iz daljine.

 

ČEKAJ ME

Kad nebo progovori pljuskom,
umrtvljenoj zemlji utrobu orodi,
skupiću snove u žive rijeci,
nagovorit’ srce da me tebi vodi.

Odavno klecam praznim hodom,
ćutljivim željama polaske snažim,
kad kiša progovori poznatim glasom
doćiću da te trazim.

 

PAMUČNI GLAS

Pamučne niti iz tvojih pričanja,
končiće svilene i rosnatu vlat
uvlačim u iglice srebrene i vezem
ljubice, jagličke i jabukov cvat.

Predano, kao umjetnik u punom zanosu
grupišem stručke u rukoveti,
bosiljkom natapam duh, osmijeh i kosu,
kao prvi snijeg roje se buketi.

Pa uzvišena koračam poljima pamuka
sa prokislog neba duga me doziva,
jedrom narandžom iz tvog glasa mi kaže
“Ostani, uz tebe i meni se sniva”……..

 

 

ФОНДАЦИЈA “ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ” У ЧИКАГУ ДОДЕЉЕНА СВЕТСКА ПРАВОСЛАВНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА “БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА” - ЛАУРЕАТ МИЛОСАВ ТЕШИЋ

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Kultura, Poezija, Vesti


Фондација “Иванка Милошевић” из Чикага доделила је своју Светску православну књижевну награду “Богородица Тројеручица” за 2010. годину српском песнику Милосаву Тешићу (1947). Награда се додељује за цело-купно књижевно дело. Овогодишњи лауреат је традиционално проглашен о Видовдану у Чикагу у Српској народној библиотеци, задужбини Милуна и Наде Николић.

“Богородица Тројеручица” је једина књижевна награда православног света и додељује се православним књижевним ствараоцима који, надахну-ти хришћанством, изражавају биће својих православних народа, њихових темеља и светиња.

Награда је установљена у славу иконе Пресвете Богородице Тројеручице, за добробит православних народа и православног песништва, а у спомен на Иванку Милошевић, ученицу V разреда чикашке Латинске школе, коју су у десетој години живота уморили агенти југословенске комунистичке тајне полиције 1977. године у Чикагу.

“Милосав Тешић у својој поезији обнавља жанрове старо-српско византијске књижевности и на изузетан начин обрађује религијско-метафизичке теме. Његова збирка Седмица у том погледу је најизразитија и прави је догађај као обнова и иновација старих поетских форми. Досежући изузетне поетске висине на плану песничког језика и на религијско-метафизичком плану, Тешић се сврстава у најужи број српских песника који креативно оживљавају и иновирају традицију,” рекао је поводом одлуке Фондације песник Ђорђе Николић, њен потпредседник и уметнички директор.

“У поезији Милосава Тешића поново проговара целокупна српска култура, од живих снага предачког наслеђа, преко великих историјских догађаја, до ритма модерног времена. Попут језичко-поетског археолога, он ослушкује древне гласове и пева њихов нови живот у свести песничког субјекта. Зато је Тешићева поезија блиска савременог читаоцу, јер му открива оно што он још од рођења носи у себи, али га, истовремено, и изненађује, јер Тешић пева како нико пре њега није певао,” истакла је Драгица Милошевић, оснивач и председник Фондације.

Српска икона Богородица Тројеручица, игуманија српске царске лавре манастира Хиландара, закрилила је својом трећом руком, и на овај начин, васколико православље и постала заштитница свих православних песника.

Награда се састоји од Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Повеље, штампања књиге и новчаног дела.

Чланови Савета за књижевну награду за ову годину су били Матија Бећковић, Јован Делић, Мирослав Егерић, Александар Јовановић и Слободан Ракитић. Савет предлаже кандидате Управном одбору Фондације који бира лауреата.

Добитник Награде се проглашава о Видовдану у Чикагу, седишту Фондације “Иванка Милошевић”.

Претходни лауреати су били Матија Бећковић (2001), Стеван Раичковић (2002), Атанасије Јевтић (2003), Андреј Вознесенски (2004), Амфилохије Радовић (2005), Бела Ахмадуљина (2006), Ана Бландијана (2007), Слободан Ракитић (2008) и Љубомир Симовић (2009) .

Награда ће Милосаву Тешићу бити уручена на јесен у Београду.

У Српској народној библиотеци
о Видовдану 2010. године у Чика
гу

Извор: SERBIAN PRESS CENTER

ИМЕНОВАН САВЕТ ЗА СВЕТСКУ ПРАВОСЛАВНУ КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Kultura, Vesti

Управни одбор Фондације “Иванка Милошевић” из Чикага именовао је овогодишњи Савет за Светску православну књижевну награду “Богородица Тројеручица” за ову годину, једину књижевну награду православног света, коју Фондација додељује од 2001. године.

У Савет су именовани Матија Бећковић, Јован Делић, Мирослав Егерић, Александар Јовановић и Слободан Ракитић.

Чланови Савета предлажу кандидате Управном одбору Фондације, који бира лауреата.

“Добитник Награде ће бити традиционално проглашен о Видовдану у Српској народној библиотеци, задужбини Милуна и Наде Николић у Чикагу, седишту Фондације. Награда ће бити уручена на посебној свечаности на јесен у Београду”, изјавила је Драгица Милошевић, оснивач и председница Фондације.

Песник Ђорђе Николић, уметнички директор Фондације “Иванка Милошевић” и члан Управног одбора, рекао је “да се Награда додељује за целокупно дело православним песницима чија је поезија надахнута духом православља, непресушним извором просвећености. Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице је својом трећом руком закрилила васколико православље и постала заштитница свих православних књижевних стваралаца”.

Награда се састоји од иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Повеље, штампања књиге и новчаног дела.

Досадашњи лауреати награде “Богородица Тројеручица”, која се додељује искључиво књижевним ствараоцима православне вероисповести, били су Матија Бећковић, Стеван Раичковић, Атанасије Јевтић, Андреј Вознесенски, Амфилохије Радовић, Бела Ахамдуљина, Ана Бландијана, Слободан Ракитић и Љубомир Симовић.

Извор: SERBIAN PRESS CENTER FOR IMMEDIATE RELEASE

SRPSKA MUZIKA U AMERIČKIM CRKVAMA

Ivan Manojlović    Dijaspora, Kultura, Muzika, Vesti

Hor „Kapela Romana”

Kompozicije S. Mokranjca, S. Hristića, R. Maksimovića, A. Vrebalov i Ivana Mudija na koncertima hora iz Portlanda

Portland - Hor „Kapela Romana” („Cappella Romana”), sa dirigentom Ivanom Mudijem, izveo je februara, u punoj katedrali Svete Marije u Portlandu (Oregon, SAD), koncert nazvan „Opelo Stevana Hristića i srpska pravoslavna horska muzika”. Sutradan sesve ponovilo, ali u Sijetlu, u grčkoj pravoslavnoj crkvi Sveti Dimitrije.

Ovaj profesionalni hor osnovao je, 1991. u Portlandu, dr Aleksandar Lingas, profesor univerziteta u Londonu. „Kapela Romana” neguje muzičku tradiciju istočne i zapadne hrišćanske crkve kroz dela rane i savremene muzike, uz posebnu posvećenost vizantijskom i starom slovenskom muzičkom nasleđu koje izvodi na izvornim jezicima. Dosad su izdali 13 kompakt-diskova i razvili saradnju s kompozitorima i dirigentima čiji su afiniteti podudarni s programskom estetikom ansambla (Arvo Part, Džon Tavener, Ivan Mudi).

Zahvaljujući stručnim kontaktima Ivana Mudija u Novom Sadu i Beogradu, srpska umetnička muzika se u poslednjih nekoliko godina ustalila na repertoaru ovog hora. Britanski kompozitor, dirigent, muzički pisac i pravoslavni sveštenik, Mudi je kroz saradnju sa našim muzikolozima razvio posebno interesovanje za tradiciju srpskog liturgijskog pojanja, od srednjovekovnog, pa do savremenog izraza u duhovnoj muzici. Svoj doživljaj bogatog i specifičnog srpskog nasleđa predstavio je kompozicijom „Sedam himni Svetome Savi”, koja je sada premijerno izvedena u Americi. A sve to u programu sa Hristićevim „Opelom u b-molu”, sa „Stihirom” za muške glasove, naknadno napisanom na liturgijsku poeziju Teodosija Hilandarca (13-14. vek), sa „Rođenjem Hristovim” Aleksandre Vrebalov, sa kompozicijama „Miličin plač” (iz „Pasije svetoga kneza Lazara) i „Tebe Boga hvalim” Rajka Maksimovića, te sa „Veličanijem” Stevana Mokranjca na kraju. Mudi za svoju muziku kaže da iako „tehnički” nije srpska, njene su veze sa Srbijom mnogostruke.

Propratni koncertni program štampan je na dvadeset stranica velikog formata i sadrži podrobne podatke o kompozitorima i delima, kao i tekstove svih izvedenih kompozicija na srpskom i engleskom jeziku.

Izvor: Politika Jelena Simonović-Šif