URUČENE NAGRADE “DRAGIŠA KAŠIKOVIĆ”

Aleksandra Radovanović    Dijaspora, Kultura, Vesti

Beograd - Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i izdavačka kuća „Srpska reč” dodelile su juče u Ministarstvu za dijasporu nagrade „Dragiša Kašiković” za doprinos u novinarstvu, publicistici, satiri i dramskoj umetnosti.

Nagrada za novinarstvo dodeljena je Predragu Sarapi, uredniku emisije „Problem” na televiziji Studio B, za publicistiku Stevi Batiću za kapitalno delo „Deveti mart - dokumenti”, dok je nagrada za aforistiku pripala Jovi Nikoliću iz Republike Srpske za četiri autorske knjige aforizama i Antologiju aforizama BiH. Specijalna plaketa uručena je Mileniji Perišić, producentu dokumentarnog filma „U spomen na Dragišu i Ivanku”.

Izvor: Danas M. D. M.

БОГДАНКА РАКИЋ - Жена која глуми свој живот

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Kultura

Богданка Ракић, рођена је 04.о3.1976. године у Панчеву,. Студирала је графички дизајн. Пише поезију и прозу. Иако живи у Немачкој присутна је на књижевним сусретима и манифестацијама у Србији, као и на домаћим књижевним сајтовима.

Ово је прича о једној жени која глуми цео свој живот. Она глуми. Глуми и када не глуми. Када глуми - мисли на то како глуми, а када не глуми - игра најбоље улоге.. У улози пријатељице, домаћице, кучке, љубавнице, супруге, мајке, она тумачи увек себе. Све је то она. Да, она је једноставна.
Некад она бира улоге, некад оне изаберу њу. У својим представама никада не глуми споредну улогу. Представе пише само за себе. И онда када то нису представе. Али ви мислите да јесу. То је њен успех:не глуми, а добија оскаре за глуму.
Она има једну просторију у коју одлаже све сјајне статуе које је добила. Када би сте само провирили тамо,ослепели би сте од сјаја. Али не и она. Врата те просторије су увек затворена. Не жели често да се присећа како су сви ничице падали пред њом величајући њене осмехе и сузе мислећи да је то сјајна глума. Брилијантна, непревазиђена. Када би само знали разликовати глуму од неглуме. Несхваћена, очајна, једног дана она се повукла у самоћу. То није дуго трајало. Није могла да угуши себе. Вратила се на позорницу.
У свакој улози ужива. У свакој улози глуми себе. Понављања нема. Свака представа је премијера.
Она је срећна, срећни су сви глумци, срећна је публика јер она не глуми - она сваку улогу живи.

BEHIJA “BIBA” SARAČEVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Poezija

Behija - Biba Saračević, rođena je 08.10. 1958. godine u Bijeljini. Poeziju piše od svoje devete godine. Živi sa porodicom u Austriji. Kako kaže, bavi se onim što voli i ima neiscrpan izvor,koji vodi u jednom smeru, da i dalje piše!

TI SI ZALUTAO

 

Danas me upita

prolaznik slučaja,

reci mi:

-Na šta ličim?-

 

Kad zubima vučem

radost iz srca,

kad na hranu kretnji

i oblika, potrčim

sa želudcem u očima?

-Šta vidiš?-

 

Šta mi gmizi uz

modre vijuge,

pa u snovima mi

duša krvari?

Ko mi koči put do srca?

-Kako ti zvučim?-

 

Iza pastelne boje

kamena, oslikavam se

praskozorjem. Obavijam

se vjetrovima šutnje.

Isprazan koračam

u neosvjetljen dan…

 

Sobom okrenut

prema ogledalu,

vidim -nikoga-..

Reci mi zašto?

 

Razjarenim jezikom,

odgovorih mu:

U dohvatljivoj ljepoti,

-Ti si zalutao!-

 

BOSNO MOJA

 

Zlatni zraci zalaska

sunca, miluju čelo

moje domovine…

 

Ljubim predivne

predjele daljine,

i pod sjenkom srca

ćutim tebe-Bosno moja…

 

Žuboreći u tebi,

tečem u našu sudbinu.

Moje ruke, ko dva krila,

pružam ti iz dalekih daljina.

 

Ti ih nježno primaš,

i dušom me u sebe skrivaš.

Iz tebe se rađa sunce,

iz tvog osmjeha i noć sija.

 

Bosno moja, ponosom

i ljubavnom melodijom

umotana….

Kako mi sretno bujaš

nabreklim željama…

 

Spuštam čežnju

u tvoje krilo,

pokrivam je sa par

kapi tišine…

 

Osluškujem cvrkut

tvojih poljubaca,

i sanjam te, stanovnice

moje duše.

 

TI NE ZNAŠ DA VOLIŠ

 

Molim te,

povuci me za

ruku zaborava….

Pomiluj moju noć

u praznoj haljini..

 

Poljubi eho

mog osmjeha,

pokupi ranjene riječi,

istinu čekanja

i ostatak mog

stradanja…

 

Odlazi iz moje

glave, iz moje krvi,

koja me boli.

Ako te se sjetim,

mislima ću da te

grebem…

 

Vrati mi postojanje

od bisernog osmjeha,

vrati mi odjeću, od mog

zlatnog tkiva.

UKRALI MI KLJUČEVE

 

Ukrali mi ključeve,

a ja se bavim

svojom ulogom.

Ma kako zvučalo,

sve je nabijeno

smislom…

 

Čisteći prostor

u sebi,

ispod gomile

pepela,

nađoh ključeve od

dva važna organa.

 

Otključah jedan

i slobodih, sve

neisprićano

neizgovoreno

nedosanjano..

 

Otključah drugi

i otkrih blago

u svom biću…

Najljepši Božiji dar;

srce za drugoga…

BOGDANKA RAKIĆ - Bajka bez naslova

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Kultura

Bogdanka Rakić, rođena je 04.03.1976. godine u Pančevu. Studirala je grafički dizajn, živi u Nemačkoj, književno je aktivna na srpskim domenima, a sem poezije piše i prozne forme. Evo jedne njene bajke bez naslova.

Zemljom čudesnih šuma vladao je čarobnjak koga su svi stanovnici poštovali i voleli.Bio je pronicljiv,neustrašiv i pravedan.Živeo je u kuli od kamena sumornih boja koja se nalazila u centru Stare šume okružene ostalim šumama.Staru šumu cinilo je Bodi drveće koje je volelo da se međusobno došaptava i recituje najlepše pesme Lotosima koji su ukrašavali vodu oko čarobnjakove kule.Lotosi su se tad budili,a čarobnjak je uzivao u njihovim uzdasima.

Čarobnjakov najbolji prijatelj bio je Mesec.Svake noći,tačno u ponoć,čarobnjak je otvarao prozor sobe na vrhu kule i dugo pričao sa Mesecom.Jedne noći bio je uznemiren i otvorio je prozor pre ponoci.Preplavljen lepotom,netremice je gledao u svog prijatelja.Mesec je bio ogledalo u cijem je odrazu plesala najlepsa devojka koju je carobnjak ikada video.Plesala je milujuci grane iva uz pesmu koju je pevalo cvece.Sa poslednjim tonovima muzike,devojka je zaspala u zagrljaju Iva.Carobna slika je nestala i Mesec je uzdahnuo.Carobnjaku je trebalo nekoliko trenutaka da se sabere i upita prijatelja:

“Mesece,ko je ona?”

“To je princeza Sarene sume,nimfa koju nazivaju devojkom skrivenom u liscu.”-Odgovori Mesec.

Princeza Sarene sume bila je nimfa bozanske lepote,zanesena bojama svoje sume.Njenu kosu boje badema krasio je vencic od divljih ljiljana.oko ruku i nogu imala je upletene ivine grane.Haljina od maslacka davala je sjaj njenoj lepoti.Volela je samocu jer se nije osecala usamljeno.Njene ive plesale su sa njom na mesecini,a sumsko cvece cuvalo joj je snove.

Sledeceg jutra carobnjak je otisao kod nimfe.Docekala ga je sa osmehom

“Dobro jutro carobnjace,cemu mogu da zahvalim na vasoj poseti?”

Njena lepota nije zbunila carobnjaka i on odlucno rece:

“Sinoc sam gledao tvoj ples.Od sada zelim da samo za mene pleses.Dosao sam da te zaprosim.”

Nimfa se sledila od tih zapovednickih reci.Tiho mu je odgovorila:

“Plemeniti vladaru,vasa odluka je brzopleta.Vi me ne poznajete.Pored mene ne bi ste bili srecni.Sigurna sam da niste videli moje sestre nimfe,princeze drugih suma jer bi ste tada pozeleli bilo koju od njih.”

“Ne!”-rece strogo carobnjak.”Nisam.I ne zelim.Ti ces mi biti nevesta inace cu tvoju sumu obojiti u crno.”

Nimfa je cula nemi krik iva i cveca i poslusno rekla:

“Neka bude volja vasa.”

“Kada sledeci put Mesec bude pun,postaces moja zena.”-Rece carobnjak i nestade.

Princeza Sarene sume je sledecih nekoliko dana provela kao i obicno,pevajuci i plesuci.Pomirila se sa cinjenicom da ce postati carobnjakova zena.To je nije veselilo.Ni cinilo tuznom.

Nedelju dana nakon posete carobnjaka,sedela je medju cvetovima maslackai pravila novu haljinu.Cvetovi su se izvijali ka njoj,svaki zeleci da bas njega ubere i uplete u haljinu.Blazenu tisinu prekinuo je besni udar kopita o zemlju.Nimfa je podigla pogled sa svoje haljine i pred sobom ugledala Pana.

“Princezo,prateci tragove uljza koji je uznemirio moje stado,dosao sam do tvoje sume.Jesi li videla nekog ko bezi preda mnom?”-Upitao je Pan u zurbi.

“Nisa dragi prijatelju,niko nije ovuda prosao.”Odgovori princeza mirno.

“Ah,ti vilovnjaci.Zaista su spretni.Ovog puta odustajem od dalje potrage.”-Rece Pan i nastavi posle krace pauze:

“Zemljom se pronela vest o carobnjakovim i tvojim zarukama.Cestitam ti.”

“Hvala.”-Odsutno rece nimfa.

“Do sledeceg susreta na slavlju u Staroj sumi.”-Rece Pan odlazeci.

Nakon nekoliko trenutaka,kada je osetila da se Pan dovoljno udaljio i da nema opasnosti po onog koga je prati do njene sume,princeza je prosaputala:

“Ive moje drage,koga to skrivate pod svojim skutima?”

Ive su se zanjhale i kao zavesu podigle svoje haljine otkrivajuci vilenjaka kojeg su krile.

Nimfa se istog trenutka zaljubila u dugu kosu boje mimoza i oci dalekih gora.Vilenjak je kleknuo pred nju i rekao:

“Ponizno sluzim vojoj lepoti.”

Svet se zbog njih okrenuo.Bio je to pocetak vecne ljubavi.

Prve noci,pod krosnjama iva,nimfa je za vilenjaka prostrla postelju od divljih ljiljana.Voleli su se dok ljubicasta zora nije svanula.

Druge noci voleli su se u postelji od maslacka sve dok zlatna zora nije svanula.
Trece noci nimfa je prostrla postelju od zvezda.Svetlucavo jutro nisu docekali jer je Mesec rekao carobnjaku gde su mu sestre zvezde.

Povredjen carobnjak je odjurio do sarene sume.Video je svoju nevestu okupanu poljupcima u zagrljaju vilenjaka.Besno je uzdahnuo i pretvorio ljubavnike u ive.

Bilo je to pre mnogo godina.

U Sarenoj sumi dve ive i dalje se vole.U vecnom zagrljaju ljubavi.

BOGDANKA RAKIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Poezija, Vesti

Bogdanka Rakić, rođena je 04.03.1976. godine u Pančevu. Studirala je grafički dizajn. Piše poeziju. Iako živi u Nemačkoj, prisutna je na književnim susretima i manifestacijama u Srbiji, kao i na domaćim poetskim sajtovima.

HAVAJSKA PLIMA

 

Bacala sam jabuku

sa Krivog tornja,

a ona se uporno vraćala

kao loptica skočica.

 

Dok su u Africi

snežne oluje

odnosile živote,

ti si pričao da

nisu izumrli svi

strašni gušteri.

 

Koncert je počeo

pesmom „Angel”.

Svi su plakali

razapeti na jednom krstu.

 

Nemoj se pitati

ko si

u kompleksu Gize.

 

I Aleksandar je želeo

umreti

pod svodom

golubijih krila.

 

Zažmuri,

nećeš sa…

 

DOBRODOŠLI U MOJU KINOTEKU

 

Do kraja sveta-prvi deo.

Do kraja sveta-drugi deo.

Do kraja sveta-treći deo…

 

U mojoj kinoteci

svaki kraj

ima nastavak.

 

Opustite se i uživajte.

Niko neće videti

vaše osmehe.Ni suze.

 

Ostanite svoji

u mojoj režiji

Prave ljubavi.

 

Dobrodošli u kinoteku

Od sumraka do svitanja.

Plesaću samo za vas.

 

Faraway so close

i Irci na turneji

sa očima muve.

 

Zaljubljeni Šeksp…

PUSTINJA

 

Sedela sam na

drvenoj klupi

i čitala pesmu

o pustinji.

 

Reči su otvorile

svoja proždrljiva usta

i vrtlog me odnese

do beskišnog sveta.

 

Tražila sam vazduh,

a pronašla sam pesak

u ustima,na jeziku.

Klizio je niz grlo

dok ona nije oživela u meni.

Pustinja.

 

Svetla,tajanstvena,nema.

Ukočena,opustošena,

pritvorna.

Grabljivica sa sjajnim

očima.Ledenim.

I pogledom koji buk…

 

PLAMENE LITICE

 

Nemamo tlo pod nogama.

Ni krila nemamo.

Sunce nam nisu dali,

ostali smo bolni.

 

Već dva dana.

Već dve godine.

Već dva veka.

Pijemo krv svima.

Pijemo svoju krv.

 

Njihovi koraci plaču.

Mi ne koračamo.

Njihove reči dozivaju,

mi se rečima igramo.

 

Pušteni u svet.

Veličanstven,

ali tako mali.

Postali smo klaustrofobični

i potražili liticu proleća.

 

Blistavih boja,

jesen n…