KEMBRIDŽ NAJBOLJI UNIVERZITET

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Britanski Kembridž zadržao se ispred večitog rivala - američkog Harvarda

Objavljena lista 300 prestižnih akademskih ustanova

Na listi najboljih univerziteta na svetu, koju je spremio “QS World University Rankings”, prvo mesto je zauzeo britanski Kembridž, čime je zadržao čelnu poziciju ispred američkog Harvarda, koju je imao i prošle godine. U top-deset univerziteta su samo visokoškolske institucije iz Velike Britanije i SAD, a od onih koji su najbliži srpskim studentima, Univerzitet u Beču najbolje se plasirao zauzevši 155. poziciju.

Italijanski univerziteti u Bolonji, Rimu (La Sapijenca), Padovi i Milanu drže 183, 210, 263. i 275. mesto, dok je Karlov univerzitet u Pragu 276. na ovoj listi.

Odmah iza njega na opštoj listi nalazi se Politehnički institut iz Milana, još jedan univerzitet koji privlači dosta studenata iz Srbije, a koji je ove godine uspeo da uđe među 50 najboljih tehnoloških univerziteta u svetu i sada zauzima 48. poziciju na toj specijalizovanoj listi.

Najstariji univerzitet nalazi se u Bolonji. Na listi mahom prednjače noviji univerziteti, osim broja 1 - Kembridža koji je osnovan 1096. godine. Od njega je jedino stariji Univerzitet u Bolonji (1088.) koji je ipak uspeo da uđe među prvih 200 rangiranih. Harvard, najbolje plasirani američki univerzitet, osnovan je 1636. godine.

Ben Souter, šef istraživačkog tima „QS” koji je rangirao univerzitete, kaže da razlog za to što su čak četiri britanske visokoškolske institucije u prvih 10 leži i u tome što su oni okrenuti internacionalizaciji.

- To se posebno odnosi na međunarodno akademsko osoblje, odnosno udeo u ukupnom broju zaposlenih koji dolazi iz inostranstva. To je bitan faktor - rekao je Souter američkoj agenciji Blumberg.

Harvard, najbogatiji univerzitet na svetu, držao je prvo mesto na „QS” rankingu od 2004. sve do prošle godine kada ga je pretekao Kembridž. Istraživači sastavljaju ovu listu analizirajući reputaciju ukupno 600 najboljih univerziteta na svetu, kontaktirajući s akademskim osobljem. Svake godine bude anketirano oko 34.000 ljudi koji odgovaraju na pitanje kako vide istraživačke kapacitete svakog univerziteta ponaosob.

Američki univerzitet Harvard

Souter naglašava da bi odluka vlade premijera Dejvida Kamerona da smanji državnu pomoć za istraživanja britanskim univerzitetima, čime bi oni bili primorani da domaćim studentima povećaju školarinu i do iznosa od 14.600 dolara za godinu, mogla da ugrozi prvu poziciju Kembridža.

Ovaj univerzitet je, prema podacima „Fajnenšel tajmsa”, najbogatiji u Britaniji, a stranim studentima naplaćuje od 18.000 do 20.000 za godinu, znatno manje od Harvarda koji studentima koji dolaze izvan SAD traži od 38.000 do 40.000 po akademskoj godini.
Kanadski univerzitet Mekgil na „QS” najbolje je plasiran od onih koji su van Britanije i SAD i zauzima 17. mesto, jednu poziciju ispred ciriškog ETH, Švajcarskog federalnog instituta tehnologije.

Od francuskih univerziteta najbolje je rangiran pariski Ekol normal superijer, na 33. mestu, dok je najbolje plasirani nemački Rupreht-Karls univerzitet iz Hajdelberga - na 53. poziciji.

Od azijski visokoškolskih institucija najbolji ranking u akademskoj javnosti ima Univerzitet u Hongkongu - na 22. mestu, a od ruskih to je Lomonosov, moskovski državni univerzitet, na 112. poziciji.

Izvor: Blic Online Nemanja Vlačo

СВЕТ СЕ ОДУЖИО ВЕЛИКОМ НАУЧНИКУ

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

ДАЉ - У род­ном ме­сту Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа, у Да­љу у Хр­ват­ској, у об­но­вље­ној ку­ћи-му­зе­ју у пе­так и су­бо­ту одр­жа­ни су че­твр­ти по ре­ду „Да­ни Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа”, и на њи­ма ме­ђу­на­род­ни на­уч­ни скуп под на­зи­вом „Ми­лан­ко­вић, ка­лен­дар, вре­ме”.

- На­шем ве­ли­ком на­уч­ни­ку свет­ска на­у­ка се ви­ше оду­жи­ла не­го др­жа­ва у ко­јој је ро­ђен, да­на­шња Хр­ват­ска, и др­жа­ва Ср­би­ја у ко­јој је ства­рао. Свет­ска на­у­ка увр­сти­ла је Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа ме­ђу 15 нај­ве­ћих на­уч­ни­ка свих вре­ме­на ко­ји су се ба­ви­ли пла­не­том Зе­мљом, па та­ко по је­дан кра­тер на Ме­се­цу и Мар­су но­се ње­го­во име, као и јед­но не­бе­ско те­ло - ре­као је за „Прав­ду” Ђор­ђе Не­шић, ди­рек­тор Кул­тур­ног и на­уч­ног цен­тра „Ми­лу­тин Ми­лан­ко­вић”.

Он је до­дао да Европ­ско ге­о­фи­зич­ко дру­штво од 1993. го­ди­не до­де­љу­је ме­да­љу за област ге­о­фи­зи­ке са Ми­лан­ко­ви­ће­вим ли­ком, а да је УНЕ­СКО 2009. го­ди­ну, по­во­дом 130. го­ди­шњи­це ње­го­вог ро­ђе­ња, про­гла­сио Ми­лан­ко­ви­ће­вом го­ди­ном.

- НА­СА је, та­ко­ђе, до­не­ла од­лу­ку да бу­ду­ћа екс­пе­ди­ци­ја на Марс но­си ње­го­во име. Ми­лан­ко­ви­ће­во нај­по­пу­лар­ни­је де­ло „Кроз ва­си­о­ну и ве­ко­ве” го­ди­на­ма је би­ло оба­ве­зна лек­ти­ра у не­мач­ким сред­њим шко­ла­ма, а у Хр­ват­ској и Ср­би­ји још ни­је - под­се­ћа Не­шић.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Ми­лан­ко­ви­ће­ва род­на ку­ћа, у јед­ном од не­кад нај­ве­ћих срп­ских се­ла у Ис­точ­ној Сла­во­ни­ји, Да­љу, ком­плет­но је об­но­вље­на 2009. го­ди­не, ве­ћим де­лом уз по­моћ др­жа­ве Ср­би­је и уз по­моћ Хр­ват­ске. Под по­кро­ви­те­тељ­ством та­мо­шњег ми­ни­стар­ства на­у­ке, кул­ту­ре и спор­та је одр­жан и овај скуп.

- Пре то­га, род­на ку­ћа бо­га­тих Ми­лан­ко­ви­ћа би­ла је за­пу­ште­на и то­тал­но про­па­ла, а то­ком 30 го­ди­на у њој је би­ла ста­ни­ца ми­ли­ци­је. Са­да смо јој вра­ти­ли ста­ри сјај и функ­ци­ју, са ци­љем да у њој, кроз ор­га­ни­за­ци­ју ра­зних на­уч­них и кул­тур­них са­др­жа­ја, по­пу­ла­ри­зу­је­мо де­ло ве­ли­ког на­уч­ни­ка. Ове го­ди­не, че­твр­ти пут от­ка­ко се одр­жа­ва­ју „Да­ни Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа”, глав­на те­ма је ње­гов ка­лен­дар, а на пр­вом на­уч­ном ску­пу по­све­ће­ном овој те­ми уче­ству­је шест уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра, ме­ђу ко­ји­ма и два ака­де­ми­ка - на­гла­ша­ва Не­шић.

То су ака­де­мик ХА­ЗУ (Хр­ват­ска ака­де­ми­ја зна­но­сти и умјет­но­сти) проф. др Вла­ди­мир Па­ар, проф. др Алек­сан­дар Пе­тро­вић са Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу, проф. др Ђор­ђе Ђу­рић са но­во­сад­ског Уни­вер­зи­те­та, про­то­је­реј др Ра­до­мир Ми­ло­ше­вић, проф. др Сло­бо­дан Мар­ко­вић са Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду и до­пи­сни члан СА­НУ др Зо­ран Кне­же­вић, ди­рек­тор Астро­ном­ске ла­бо­ра­то­ри­је у Бе­о­гра­ду.

Скуп је за­по­чео пред­ста­вља­њем уче­ни­ци­ма усме­ре­них сред­њих шко­ла у Да­љу Ми­лан­ко­ви­ће­вог ин­тер­ак­тив­ног софт­ве­ра за по­чет­ни­ке, по­сле ко­га је глу­мац Бе­о­град­ског драм­ског по­зо­ри­шта Са­во Ра­до­вић из­вео мо­но­дра­му, ко­ју је сам при­пре­мио пре­ма на­уч­ни­ко­вом де­лу „Успо­ме­не, до­жи­вља­ји и са­зна­ња” - ка­же Ђор­ђе Не­шић, и по­зи­ва на­уч­ну и дру­гу јав­ност да се укљу­чи­ва­њем у бу­ду­ће „Да­не Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа” оду­жи срп­ском на­уч­ни­ку свет­ског гла­са.

Ве­ли­ки ча­сов­ни­чар

Проф. др Алек­сан­дар Пе­тро­вић ре­као је да је Ми­лу­тин Ми­лан­ко­вић ве­ли­ки ча­сов­ни­чар, јер сат ко­ји је он „на­вио” и да­нас од­лич­но ра­ди, као и сат ко­ји из­би­ја од пре 132 го­ди­не, ка­да је овај на­уч­ник ро­ђен. Про­то­је­реј др Ра­до­мир Ми­ло­ше­вић ис­та­као је ве­ли­ки Ми­лан­ко­ви­ћев до­при­нос ре­фор­ми цр­кве­ног ка­лен­да­ра.

Де­ло је ње­го­ва нај­бо­ља ле­ги­ти­ма­ци­ја

Нај­бо­ља Ми­лан­ко­ви­ће­ва ле­ги­ти­ма­ци­ја је, ка­ко је ре­као ака­де­мик Вла­ди­мир Па­ар, ње­гов до­при­нос кли­ма­то­гра­фи­ји и ге­о­фи­зи­ци, за­јед­но са Ари­сто­те­лом, Дар­ви­ном и Хр­ва­том Ан­дри­јом Мо­хо­ви­чи­ћем.

- Ло­ше је што ма­ло љу­ди о то­ме зна. Ми­лан­ко­вић не­ма скулп­ту­ру ни у За­гре­бу, ни у Оси­је­ку, али ни у Бе­о­гра­ду, ме­ђу­тим, има свој кра­тер на ме­се­цу, као и Ју­ли­је Це­зар, Ни­ко­ла Те­сла, Њутн, и Ајн­штајн, што је бар 30 пу­та зна­чај­ни­је од Но­бе­ло­ве на­гра­де - за­кљу­чио је проф. др Вла­ди­мир Па­ар.

Извор: Правда

DISKAVERI NA KOSMIČKOJ STANICI

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Na MKS se sada nalazi devet astronauta od kojih su četiri žene

Svemirski šatl Diskaveri spojio se danas sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS), saopštila je Američka agencija za svemirska istraživanja.

Spajanje je uspešno obavljeno uprkos kvaru na velikoj tanjirastoj anteni letilice. Tokom pristajanja na MKS, na 346 kilometara visine, astronauti su morali da se oslanjaju na druge navigacione instrumente.

Prilikom jučerašnje inspekcije svemirske letilice u potrazi za eventualnim oštećenjima izazvanim tokom lansiranja, zadatak astronauta američkog šatla “Diskaveri2 bio je otežan zbog kvara velike tanjiraste antene.

Zbog tog kvara, sedmoro astronauta nije moglo da šalje ni da prima velike količine informacija, kao što su slike krila ili nosa šatla koje se obično odmah prosleđuju Kontrolnoj misiji.

Umesto toga, komandant šatla Alan Pointdekster i njegova posada bili su prinuđeni da prikupljaju informacije na trakama koje će biti poslate na Zemlju putem opreme MKS.

Ti podaci će biti pomno pregledani u NASA kako bi se utvrdilo da li je Diskaveri pretrpeo oštećenja prilikom lansiranja koja bi mogla da ugroze njegov povratak za 11 dana.

Izvor: Vesti Online /Tanjug

VINČA MENJA UDŽBENIKE ARHOELOGIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka

Miljana Radivojević i Tilo Reren

Pronađeni najstariji tehnološki ostaci bakra i zgure na lokalitetu Belovode. To su dokazi da se prva svetska industrijska revolucija desila na Balkanu pre 7.000 godina, ocenjuje arheološkinja Miljana Radivojević.

U doba vinčanske kulture, pre 7.000 godina, dogodila se prva industrijska revolucija, otkrila je mlada arheološkinja iz Srbije Miljana Radivojević, koja je na doktorskim studijama na Institutu za arheologiju Univerziteta Koledž u Londonu.

Otkrili smo najstarije tehnološke ostatke bakra u Vinčanskoj kulturi, za koje se do sada smatralo da ih nema, rekla je Radivojević novinarima u Narodnom muzeju u Beogradu, u kojem, zajedno sa svojim mentorom Tilom Rerenom, nastavlja istraživanje.

“Pronašli smo neugledne male komadiće, zelenkasto-sivkaste boje, koje je teško pronaći u zemlji. Samo zahvaljujući pažljivim istraživanjima, oni su pronađeni”, istakla je Radivojević.

Zgura - dokaz tehnološke obrade metala

Mlada arheološkinja je objasnila da je najveći rezultat istraživanja na lokalitetu Belovode pronalazak malih komadića zgure, tehnološkog otpada pri procesu topljenja metala, koji su sačuvali informaciju šta se dogođalo u prošlosti.

Mi iz jednog malog komadića možemo da uočimo kakvi su bili uslovi topljenja, koje su bile temperarature, kakvi su bili tehnološki procesi, koja je bila vrsta rude, dodala je Radivojević.

“Znajući da se to događa ovde, na Balkanu, mi imamo puno prava da pričamo o prvoj industrijskoj revoluciji Evrope i sveta”, naglasila je Radivojević.

Do sada je, kako je naglasila Radivojević, postojao jedan pogled na arheologiju, prema kome su civilizacija, kultura i tehološki napredak nastali na Bliskom istoku.

“Ovo je pogled odavde, sa Balkana. Sa jedne istance, mi možemo tvrditi da u ljudskom društvu ideje nastaju na više mesta u svetu”, naglasila je ona i poručila da rezultat ovog istraživanja pokazuje da ne postoji jedan izvor svemudrosti i napretka sveta.

Mlada naučnica je najavila da će prvi deo rezultata istraživanja biti dostupan svetskoj akademskoj javnosti za dva meseca. Možemo očekivati da će se rezultati istraživanja za pet do deset godina naći u udžbenicima.

Radivojević je naglasila da finansijska konstrukcija istraživanja nije završena, jer fali još novca za treću godinu studija.

Britanska vlada je platila polovinu celokupne sume koja iznosi 90.000 funti, koja je naišla i na razumevanje ministarstava kulture i nauke u Srbiji, Fonda za mlade talente i još nekoliko finansijera koji imaju interes za ovo istraživanje.

Reren: Vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo pre Bliskog istoka

Profesor na Institutu za arheologiju na Univerzitetu Koledž u Londonu Tilo Reren objasnio je da je Vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo, tehnologiju i znanje u isto vreme, možda i ranije nego na Bliskom istoku ili Iranu.

Prema njegovim rečima, ljudi na Balkanu su pre više hiljada godina od metala pravili alatke koje su mnogo bolje od alatki od kamena.

To je polazna tačka industrijske revolucije nastale pre 7.000 godina, poručio je Reren.

Nivo industralizacije je sasvim drugačiji od onoga što mi danas mislimo, ali je princip isti, naglasio je Reren koji je bio pozitivno iznenađen rezultatima Miljaninog istraživanja.

Arheolog Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu, kao nosilac istraživanja na lokalitetima vinčanske kulture, podsetio je da su istraživanja na lokalitetima Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i Pločnik, kod Prokuplja, počela 1994. godine, ali da se do kapitalnih rezultata došlo saradnjom sa Intitutom za arheologiju iz Londona.

Belovode i Ploče su dva najveća naselja vinčanske kulture, koja zauzimaju oko 100 hektara, istakao je Šljivar i objasnio da je na oba lokaliteta istraženo samo 400 kvadratnih metara.

“To je jedan promil svega toga i ko zna šta nas tamo još očekuje. Nažalost, sredstva su skromna”, rekao je Šljivar. On se nada da će posle ovih izuzetnih nalaza dobiti više sredstava za dalja istraživanja.

Izvor: RTS

PRONAĐENA DŽINOVSKA GLAVA AMENHOTEPA TREĆEG

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Džinovska glava faraona Amenhotepa Trećeg, isklesana u crvenom granitu pre 3.000 godina, pronađena je u njegovom hramu u Luksoru, saopštilo je danas egipatsko ministarstvo kulture.

“Glava visoka dva i po metra pronađena je netaknuta”, navodi se u saopštenju šefa odeljenja za antikvitete Zahija Havasa.

“To je remek-delo velike umetničke vrednosti, kraljev portret prefinjenih i mladalačkih crta lica”, dodao je Havas.

Na glavi su još tragovi crvene boje, a ona se nalazila na visokoj statui koja je kralja predstavljala u stojećem položaju, ruku prekrštenih na grudima, sa kraljevskim insignijama u rukama”, precizirao je šef misije koja je je otkrila skulpturu.

Amenhotep Treći, koji je vladao Egiptom između 1390. i 1352. godine pre nove ere, bio je otac Ahenatona zvanog i “faraon jeretik” koji se smatra pretečom monoteizma jer je pokušao da nametne kult samo jednog boga, Atona.

Izvor: Blic Online/Beta Foto: AFP