8. mart 2010.
Miljana Radivojević i Tilo Reren
Pronađeni najstariji tehnološki ostaci bakra i zgure na lokalitetu Belovode. To su dokazi da se prva svetska industrijska revolucija desila na Balkanu pre 7.000 godina, ocenjuje arheološkinja Miljana Radivojević.
U doba vinčanske kulture, pre 7.000 godina, dogodila se prva industrijska revolucija, otkrila je mlada arheološkinja iz Srbije Miljana Radivojević, koja je na doktorskim studijama na Institutu za arheologiju Univerziteta Koledž u Londonu.
Otkrili smo najstarije tehnološke ostatke bakra u Vinčanskoj kulturi, za koje se do sada smatralo da ih nema, rekla je Radivojević novinarima u Narodnom muzeju u Beogradu, u kojem, zajedno sa svojim mentorom Tilom Rerenom, nastavlja istraživanje.
“Pronašli smo neugledne male komadiće, zelenkasto-sivkaste boje, koje je teško pronaći u zemlji. Samo zahvaljujući pažljivim istraživanjima, oni su pronađeni”, istakla je Radivojević.
Zgura - dokaz tehnološke obrade metala
Mlada arheološkinja je objasnila da je najveći rezultat istraživanja na lokalitetu Belovode pronalazak malih komadića zgure, tehnološkog otpada pri procesu topljenja metala, koji su sačuvali informaciju šta se dogođalo u prošlosti.
Mi iz jednog malog komadića možemo da uočimo kakvi su bili uslovi topljenja, koje su bile temperarature, kakvi su bili tehnološki procesi, koja je bila vrsta rude, dodala je Radivojević.
“Znajući da se to događa ovde, na Balkanu, mi imamo puno prava da pričamo o prvoj industrijskoj revoluciji Evrope i sveta”, naglasila je Radivojević.
Do sada je, kako je naglasila Radivojević, postojao jedan pogled na arheologiju, prema kome su civilizacija, kultura i tehološki napredak nastali na Bliskom istoku.
“Ovo je pogled odavde, sa Balkana. Sa jedne istance, mi možemo tvrditi da u ljudskom društvu ideje nastaju na više mesta u svetu”, naglasila je ona i poručila da rezultat ovog istraživanja pokazuje da ne postoji jedan izvor svemudrosti i napretka sveta.
Mlada naučnica je najavila da će prvi deo rezultata istraživanja biti dostupan svetskoj akademskoj javnosti za dva meseca. Možemo očekivati da će se rezultati istraživanja za pet do deset godina naći u udžbenicima.
Radivojević je naglasila da finansijska konstrukcija istraživanja nije završena, jer fali još novca za treću godinu studija.
Britanska vlada je platila polovinu celokupne sume koja iznosi 90.000 funti, koja je naišla i na razumevanje ministarstava kulture i nauke u Srbiji, Fonda za mlade talente i još nekoliko finansijera koji imaju interes za ovo istraživanje.
Reren: Vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo pre Bliskog istoka
Profesor na Institutu za arheologiju na Univerzitetu Koledž u Londonu Tilo Reren objasnio je da je Vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo, tehnologiju i znanje u isto vreme, možda i ranije nego na Bliskom istoku ili Iranu.
Prema njegovim rečima, ljudi na Balkanu su pre više hiljada godina od metala pravili alatke koje su mnogo bolje od alatki od kamena.
To je polazna tačka industrijske revolucije nastale pre 7.000 godina, poručio je Reren.
Nivo industralizacije je sasvim drugačiji od onoga što mi danas mislimo, ali je princip isti, naglasio je Reren koji je bio pozitivno iznenađen rezultatima Miljaninog istraživanja.
Arheolog Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu, kao nosilac istraživanja na lokalitetima vinčanske kulture, podsetio je da su istraživanja na lokalitetima Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i Pločnik, kod Prokuplja, počela 1994. godine, ali da se do kapitalnih rezultata došlo saradnjom sa Intitutom za arheologiju iz Londona.
Belovode i Ploče su dva najveća naselja vinčanske kulture, koja zauzimaju oko 100 hektara, istakao je Šljivar i objasnio da je na oba lokaliteta istraženo samo 400 kvadratnih metara.
“To je jedan promil svega toga i ko zna šta nas tamo još očekuje. Nažalost, sredstva su skromna”, rekao je Šljivar. On se nada da će posle ovih izuzetnih nalaza dobiti više sredstava za dalja istraživanja.
Izvor: RTS
