SA FILOZOFIJOM DO BRAZILA - Razgovor sa doktorantom filozofije Strahinjom Đorđevićem

Ivan Manojlović    Nauka, Vesti

Razgovarali smo sa Strahinjom Đorđevićem, doktorantom, masterom filozofije, bivšim studentom Filozofskog fakulteta u Nišu i Beogradu a sada studentom doktorskih studija u Beogradu i pitali ga kako se oseća kao stručnjak za vreme, s obzirom na okolnost da mu je to pitanje oblast specijalizacije:

- „Osećam se odlično jer sam sve završio u predviđenom roku i nadam se kada završim i ove studije da ću pronaći posao ili ću morati da studiram i postoktorske negde u inostranstvu” - rekao je.

Bio je učesnik Međunarodne filozofske škole „Felix Romuliana” 2012., 2013., i 2014. u Zaječaru i izlagač 2015. godine sa izlaganjem „Problem temporalnih paradoksa: Da li je „rđava kauzalnost” moguća?”.. Govorio je i učestvovao i na prvom regionalnom studentskom simpozijumu „Kritičko mišljenje”, 2014. godine u Splitu na temu „Preispitivanja redukcionističkih tendencija u savremenoj filozofiji”. Poseduje napredni nivo poznavanja engleskog, te je stoga držao izlaganja i na ovom jeziku, kao na primer 2015. godine, kada je učestvovao na Second Belgrade Graduate Conference in Philosophy and Logic sa izlaganjem „Thank goodness that might be over: did tenseless theorists understand what Prior was trying to say?”. Bio je na internacionalnoj filozofskoj smotri u Sao Paolu, u Brazilu

Strahinja Đorđević rođen 11. avgusta 1990. godine u Knjaževcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju sa odličnim uspehom, kao vukovac. Zatim je upisao Filozofski fakultet u Nišu i na prijemnom ispitu po rezultatima polaganja zauzeo prvo mesto na listi za upis. Studije u četvorogodišnjem trajanju završio je u roku sa prosečnom ocenom 9,53, a diplomski rad sa 10 - kom. Master studije filozofije završio je na beogradskom Filozofskom fakultetu 9,25 dok je diplomski dao sa ocenom 9. U novembru 2015. godine upisao je doktorske studije u Beogradu programa Istorija i filozofija prirodnih nauka i tehnologije Univerziteta u Beogradu, kao prvi na listi za prijem kandidata.

- S obzirom na to da nemam druge finansijske mogućnosti, a i brat mi je student, moraću da studiram dalje - doktorske studije, postdoktorske, sve dok negde ne dobijem posao. Sistem ne brine o nama, talentima. Ukoliko me i tada nigde ne prime, moraću da tražim uhlebljenje negde u inostranstvu - kaže Strahinja.

Kao student bio je veoma aktivan, a najviše na aktivnostima koje je organizovao Filozofski fakultet. Strahinja je četiri godine, avgusta i septembra, kao student učestvovao u međunarodnoj filozofskoj školi „Felix Romuliana” kod Gamzigradske Banje, koju organizuje Filozosko Društvo Srbije. Ove godina je kao diplominari filozof i master filozofije imao i svoje izlaganje. Takođe je aprila 2015. u Beogradu pod organizacijom Filozofskog Fakulteta Beograd imao filozofsko predavanje na engleskom jeziku. Prošle godine je učestvovao na regionalnom studijskom Simpozijumu „Kritičko mišljenje” u Splitu, koje je trajalo 4 dana. Bio je prošle i ove godine u Beču kao predstavnik Srbije na međunarodnoj filozofskoj konferenciji, na kojoj se dijalog vodio na engleskom jeziku. Dok je oktobra 2015. bio deo internacionalne filozofske smotre u najvećem brazilskom gradu Sao Paulu.

 

HOKING: KONTROLA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Pitanje opstanka čovečanstva

Čuveni britanski astrofizičar Stiven Hoking ponovo je upozorio da postoji opasnost da kompjuteri postanu inteligentniji od ljudi i ugroze budućnost čitavog čovečanstva

“Računari će nadmašiti ljude s veštačkom inteligencijom za manje od 100 godina. I kada se to dogodi, ljudska vrsta mora da obezbedi da će mašine i ljudi imati iste ciljeve”, rekao je Hoking na jednoj konferenciji u Londonu.

Predstavljen kao najinteligentniji čovek našeg doba, Hoking je početkom godine uputio pismo američkom preduzetniku Ilonu Masku u kojem upozorava da razvoj veštačke inteligencije mora da bude pod apsolutnom kontrolom čoveka.

“Naša budućnost zavisi od trke između rastuće moći veštačke inteligencije i mudrosti kojom njome upravljamo”, rekao je Hoking.

Prema njegovim rečima, čovek danas sebi postavlja pitanje ko kontroliše veštačku inteligenciju ali je pravo pitanje da li će ta inteligenciji moći uopšte da bude pod kontrolom ljudske vrste.

Hoking je ranije izjavio da čovek ima sporu biološku evoluciju i ne bi mogao da bude “rival” veštačkoj inteligenciji koja bi ga brzo nadmašsila.

Fizičar je to jednom prikom šaljivo uporedio s filmom “2001: Odiseja u svemiru”, reditelja Stenlija Kjubrika.

Izvor: Dnevni akter/Beta

IZLOŽBA “TESLINA VIZIJA INTERNETA”

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

KULTURNO-TURISTIČKA RUTA “PUTEVIMA TESLE KROZ SRBIJU”

Elektrotehnički fakultet iz Beograda i Klaster puteva kulture otvorili su za javnost stogodišnje kabinete ETF-a, a prikazana je i izložba “Teslina vizija Interneta”

Dekan ETF-a Branko Kovačević podsetio je da je Tesla, uz Mihajla Pupina, osnivač ETF-a 1894. godine, a već 1903. Srbija je dobila prvu elektranu po Teslinim zamislima na reci Đetini kod Užica, koju je izgradio Đorđe Stanojević, svega četiri godina posle izgradnje prve hidroelektrane na Nijagari u SAD.

Danas 99 odsto industrije počiva na Teslinim izumima, od tramvaja, fabrika, do kućnih uređaja, mobilne telefonije i Interneta, podsetio je Kovačević, naglašavajući da je Tesla napravio industrijsku revoluciju koja još uvek traje i možda samo delo Leonarda da Vinčija može da se uporedi sa delom srpskog naučnika.

Govoreći o mašinama u kabinetima ETF-a, na kojima su učile i danas uče generacije studenata, Kovačević je rekao da su to ratne reparacije koje je Srbija dobila posle Prvog svetskog rata od Nemačke, od “Simensa”, proizvedene na osnovu Teslinih principa i one i danas rade.

“Na njima se savršeno vidi šta se dešava u realnom svetu. Danas imate računare, virtuelnu realnost, digitalni svet, zaboravlja se na pravu realnost, tako da su te mašine idealne za nas i mislim da te mašine nema niko u svetu, pa čak i sam “Simens”", kazao je dekan ETF-a.

Izložba će biti otvorena u narednih mesec dana.

Otvaranju izložbe prisustvovali su i državni sekretar Ministarstva energetike Dušan Mrakić i direktor muzeja Nikole Tesle Vladimir Jelenković.

Izvor: Dnevni akter/Tanjug

MEMORIJALNA KONFERENCIJA POSVEĆENA TESLI

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

U Njujorku je gala prijemom otvorena memorijalna konferencija povodom 70-godišnjice od smrti naučnika i jednog od najvećih svetskih pronalazača Nikole Tesle.

Konferenciju, pod nazivom “Zašto je Tesla važan”, organizuje naučna Fondacija “Nikola Tesla” iz SAD od 5. do 7. januara u Njujorku.

Na otvaranju su dodeljene Tesline nagrade u oblasti nauke, duhovnosti, finansiranja i posvećenosti promociji lika i dela Nikole Tesle, a učesnicima skupa su se obratili predsednik Generalne skupštine Vuk Jeremić, predsednik i osnivač Fondacije Nikola Lončar, počasni predsednik David Vujić, kao i izvršni direktor Fondacije Marina Švabić.

Ovogodišnji dobitnik nagrade “Tesla spirit awards” je, izmeduju ostalih, stalna misija Srbije u Uneskou za upis imena Nikola Tesla u registar Pamćenja sveta.

Nagrada se postuhmno dodeljuje ambasadoru Dragoljubu Najmanu.

Takođe, dobitnici nagrade su i Muzej “Nikola Tesla” iz Beograda, kao i dr Ljubo Vujović i organizacija Teslina Memorijala za životno delo u oblasti promocije lika i dela Tesle u SAD, Hotel “Njujorker” i drugi.

Otvarajući gala prijem, Marina Švabić je istakla da je Tesla danas živ kroz mnoga svoja dostignuća koja su sastavni deo našeg sveta - od naizmenične struje, preko radio i bežičnog prenosa, do daljinskog upravljanja.

“Tesla je onaj koji nam je omogućio da noćas jasno vidimo jedni druge. Da li uopšte možemo da zamislimo život bez Tesle”, rekla je Švabićeva.

Ona je podsetila da je veliki naučnik iza sebe ostavio više od 300 izuma, patenata i teorija, ali da njegovo nasleđe uključuje i mnoga neodgovorena pitanja, misterije i kontroverze.

“Zbog toga smo mi iz Tesline naučne fondacije rešeni da istražimo živog i legat Nikole Tesle i bacimo novo svetlo na njegova dostignuća iz perpsektive 21. veka koji Teslu čini još više našim savremenikom”, rekla je Švabićeva.

Ključno pitanje konferencije upravo je - “Zašto je Tesla važan”, rekla je Švabićeva, navodeći da će tokom naredna tri dana učesnici to pitanje istražiti iz više uglova.

“Tesla je bio inženjer i nezaustavljivi pronalazač, uzor i heroj mnogh naučnika, zatim vizionar i na posletku duhovni čovek čija je duhovnost nadilazila rodno pravoslavlje”, istakla je ona.

U okviru konferencije biće održana predavanja, prezentacije, diskusije i dokumentovani dokazi o rastućem interesovanju za velikog naučnika i pronalazača.

Cilj konferencije je da na jednom mestu okupi svetske umove, naučnike, inženjere, preduzetnike iz oblasti alternativne energije, stručnjake za inovacije, umetnike, pisce i veliki broj Teslinih poštovalaca.

Konferencija se održava u hotelu “Njujorker”, u kojem je on proveo poslednjih deset godina života i gde je preminuo 7. januara 1943. godine.

Izvor: Studio B/Tanjug

IZABRANI NOVI ČLANOVI SANU

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Najviše glasova dobio Peter Handke za inostranog člana (102)

Na jučerašnjoj izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu izabrana su nova 22 redovna, 13 dopisnih i sedam inostranih članova. Sada radni sastav, koji učestvuje u odlučivanju, broji 172 člana.

Predsednik Akademije Nikola Hajdin otvorio je izbornu skupštinu i konstatovao da su od 137 članova SANU, prisutna 124 člana, što je više nego dovoljno za kvorum. Za izbor za redovne članove bila su potrebna 43 glasa, a za dopisne i inostrane 66.

Tajnim glasanjem za nove redovne članove SANU izabrani su: Milan Damnjanović (fizika) - 52 glasa, Gradimir Milovanović (matematika) - 55, Vladimir Stevanović (ekologija i biogeografija) - 57, Bogdan Šolaja (hemija) - 53, Zoran Đurić (tehnička fizika) - 49, Zoran Popović (elektrotehnika) - 55, Ninoslav Stojadinović (elektronika) - 47, Nebojša Lalić (endokrinologija) - 54, Vojislav Leković (paradontologija) - 46, Predrag Peško (hirurgija) - 45, Vladislav Stefanović (nefrologija) - 50, Nada Milošević-Đorđević (istorija književnosti i folkloristika) - 58, Predrag Piper (lingvistika) - 52, Aleksandar Loma (etimologija) - 48, Milorad Radovanović (lingvistika) - 47, Danilo Basta (pravno-filozofske nauke) - 49, Dragoljub Živojinović (istorija) - 55, Mirjana Živojinović (vizantologija) - 58, Isidora Žebeljan (klasična muzika) - 43 i Branislav Mitrović (arhitektura) - 49, Todor Stevanović (slikarstvo) - 47 i Ivan Jevtić (klasična muzika) - 46.

Od 51 predloženog izabrano je samo 13 dopisnih članova. Dopisni članovi postali su: Branislav Jelenković (fizika) - 74 glasa, Vladica Cvetković (geologija) - 72, Miodrag Mateljević (matematika) - 72, Goran Petrović (književnost) - 87, Janoš Banjai (književnost) - 78, Radmila Petanović (biologija) - 84, Radomir Saičić (hemija) - 87, Velimir Radmilović (fizička metalurgija) - 83, Ljubodrag Dimić (istorija) - 70, Petar Omčikus (slikarstvo) - 83, Petar Seferović (kardiologija) - 79, Zoran Krivokapić (hirurgija) - 75, i Milorad Mitković (hirurgija) - 66.

Svi predloženi naučnici i umetnici za inostrane članove dobili su znatno više glasova od potrebnih: Laslo Foro (fizika) - 84, Peter Handke (književnost) - 102, Gordana Vunjak-Novaković (tehnologija i biomedicinsko inženjerstvo) - 91, Valerij Vasiljevič Kozlov (mehanika) - 92, Anatolij Arkadjevič Turilov (istorija) - 90, Mihail Venijaminovič Ugrumov (fiziologija) - 82, i Ivan Štraus (arhitektura) - 81. U Odeljenju društvenih nauka nijedan kandidat nije izabran za dopisnog člana.

Inače, pred sam početak izborne skupštine juče je ispred SANU deljen list „Tabloid”, u kojem je objavljen tekst o navodnim malverzacijama u Akademiji i kupovini mesta za ulazak u SANU.

Komentarišući ovaj, ali i ostale natpise koji su se prethodnih dana pojavili u medijima, akademik Matija Bećković je rekao da se tako nešto jedino može razumeti ukoliko je rešeno da se ruše sve institucije, pa se pošlo azbučnim redom.

„To je već opšti trend i dugo traje. Akademija je ćutala da se diskusija ne bi produžavala. SANU se održala uprkos dugoj kampanji protiv nje. Kupovina mesta je nespojiva sa Akademijom. Ne mogu joj ništa. Kao što je davno rečeno: postoje dve vrste akademika, oni koji su potrebni Akademiji i oni kojima je potrebna Akademija, a ovi drugi su u većini”, kaže Bećković.

Akademik Vojislav Stanovčić kaže da se takve glasine potežu s namerom da se SANU diskredituje, što je prema njegovim rečima pokazatelj opadanje društvenog morala u našoj zemlji.

„Nećemo ništa osporavati”, kaže Stanovčić.

Izvor; Politika M. Sretenović/Foto Tanjug