HJUSTON, IMAMO PROBLEM Tito prodao svemirski program Kenediju

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Film “Hjuston, imamo problem!” koji se bavi mitom o prodaji jugoslovenskog svemirskog programa Amerikancima, imaće premijeru na “Trajbeka” festivalu u Njujorku.

Krajem 1960. godine, CIA je navodno otkrila da je Tito u tajnosti započeo jugoslovenski svemirski program, a u martu 1961. godine, je celokupno znanje prepustio Sjedinjenim Američkim Državama, koje su ubrzo „dostigle” Sovjete. Josip Broz je u zamenu dobio podršku Bele kuće, ali i ogromnu sumu novca. Ovo je tema debitantskog dugometražnog filma mladog slovenačkog reditelja Žige Virca. Reditelj se kroz mnoštvo arhivskih snimki vraća u doba Hladnog rata, svemirske utrke i NASA-inog sletanja na Mesec te na intrigantan način spaja stvarne i fiktivne događaje ostavljajući gledaocima da sami odluče šta je stvarnost, a šta fikcija. Na toj tankoj liniji, poznati slovenački filozof Slavoj Žižek u filmu postavlja ključno pitanje: “Šta je zapravo istina?”

Film “Hjuston, imamo problem!” posle premijere na “Trajbeka festivalu” (13-24. april) trebalo bi tokom maja da se pojavi u bioskopima.

Izvor: Blic/Foto: Youtube

DEO PROGRAMA FESTA POSVEĆEN NEBOJŠI ĐUKELIĆU

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Na 44. Festu deo programske celine “Fest klasik” biće posvećen nekadašnjem selektoru festivala, cenjenom i popularnom filmskom kritičaru i televizijskom autoru Nebojši Đukeliću (1947-1996), najavio je  Cebef.
Deo programa Festa posvećen Nebojši Đukeliću

Za generacije koje su krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina pratile “Hronike Festa” na tadašnjoj Televiziji Beograd Đukelić je otkrivao lepote i tajne filmske umetnosti iz velikog sveta.

U vreme bez interneta on je bio dobro obavešteni izvor informacija, mudri i duhoviti analitičar, odmereni i dobronamerni kritičar, koji je plenio svojom erudicijom, ali i urođenim šarmom.

Njegovo znanje i posvećenost su imponovali i sasvim sigurno uticali na mnoge da upoznaju i zavole pokretne slike, kako se zvala i jedna od njegovih izuzetnih TV emisija.

Kreirao je i vodio i Moderna vremena, Petkom u 22, Festoviziju, bio je urednik filmskog programa, vodio intervjue sa značajnim ličnostima iz sveta filma, izveštavao sa festivala u Kanu, Montrealu, Veneciji, Moskvi.

Selektor Festa bio je od 1990. do 1992. godine, odnosno do prekida Festa zbog uvođenja međunarodnih sankcija.

Ni tada se nije predavao, već je u terminu Festa pokrenuo filmsku reviju simboličnog naziva “Pozitiv”.

Na jesen se navršava 20 godina od njegovog tragičnog odlaska, ali trag koji je ostavio na domaćoj filmskoj sceni nije izbledeo.

Kolege iz Udruženja filmskih novinara i kritičara Beograda su 2002. godine ustanovile nagradu “Nebojša Đukelić” za najbolji film Festa.

Od prošle godine se dodeljuje Nagrada žirija “Nebojša Đukelić” za najbolji film iz regiona, o kojoj odlučuje tročlani žiri, a koju podržava Fondacija Nebojša Đukelić.

Ove godine u žiriju su filmski, književni i muzički kritičar Zoran Janković (Srbija), filmski novinar i kritičar Stjepan Hundić (Hrvatska) i profesor na Katedri za filmsku i televizijsku produkciju FDU-a Filip Feti Dautović.

U okviru omaž programa u novoj zgradi Kinoteke, od 27. februara do 6. marta biće prikazano devet filmova, a u Muzeju kinoteke od 3. do 6. marta još tri filma - izbor iz Đukelićeve selekcije u periodu 1990-1992. koji mnogi filmofili ocenjuju kao jedan od zlatnih uzleta Festa.

O tome svedoči lista odabranih filmova i autora koje je Đukelić otkrio ovdašnjoj publici - “Veži me”", Pedra Almodovara, “Milerovo raskršće” Džoela Koena, “Tajanstveni voz”"Džima Džarmuša, “Evropa”" Larsa fon Trira…

Pored toga, u Dvorani kulturnog centra Beograda 29. februara biće prikazan kratki film o Nebojši Đukeliću, uoči projekcije filma “Protiv prirode”.

Izvor: Press Online/ B92.net Foto:B92.net

OMAŽ DEJVIDU BOUVIJU NA FESTU

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

U okviru 44. Festa, od 27. februara do 5. marta u Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće priređen omaž Dejvidu Bouviju, najavio je danas Cebef.

Na programu će biti filmovi “Glad” (1983), “Srećan Božić, gospodine Lorens” (1983), “Baskijat” (1996), “Mi deca sa kolodvora Zoo” (1981), “Prestiž” (2006), “Lingvini incident” (1991) i “Ljudi mačke” (1982).

Ekscentričan i uzbudljiv, Dejvid Bouvi zaista predstavlja jedinstvenog muzičkog heroja koji je u stvaralačkom smislu istovremeno pripadao i filmskom svetu.

Energija koju je ulagao u svoj rad i nesvakidašnja predanost životu činili su ga jedinstvenim i dalje je obožavan medju najraznovrsnijom publikom.

Bouvi je preminuo nedavno u 69. godini, ubrzo nakon što je izdao svoj poslednji album, te je Fest odlučio da oda počast ovom neponovljivom umetniku.

Premda je nemoguće obuhvatiti celokupni Bouvijev filmski opus za svega nekoliko dana, važno je podsetiti se raznolikosti projekata u kojima se on pojavljivao - od dečijih bajki do vampirskih filmova.

Svojim prisustvom uveličao je razna ostvarenja, a neka od njih se odavno mogu smatrati klasicima, naglašavaju organizatori Festa.

Izvor: B92

POČETAK TRKE ZA OSKARE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Dok svi iščekuju sjaj i glamur noći Oskara, holivudske najprestižnije nagrade su takodje podsetnik na vredan rad, kreativnost i hrabrost filmskih stvaralaca dok nastoje da zabave, dirnu i oduševe publiku širom sveta.

Nominacije za Oskara označavaju početak trke za najvažniji trofej u svetu filma. Ove godine, kao i svake, tu su filmovi koji podstiču na razmišljanje, novi talenti i žestoka konkurencija.

Američka filmska akademija voli kvalitetne, visokobudžetne filmove o stvarnim ličnostima. “Povratnik” - reditelja Alehandra Injaritua i direktora fotografije Emanuela Lubeškog - je delimično zasnovan na stvarnoj priči. Film istražuje porodične veze i neuništivost ljudskog duha u neistraženim američkim predelima 19. veka. Medjutim, film ima ozbiljnu konkurenciju.

Spotlight je težak, provokativan film sa izvrsnim dijalogom i sjajnom glumačkom ekipom koja je saradjivala sa talentovanm rediteljem Tomom Mekartijem i scenaristom Džošom Singerom. Film polako i metodično pokazuje kako je istraživački tim dnevnika Boston Glob otkrio skandal masovnog zlostavljanja dece unutar bostonske nadbiskupije i šire u katoličkoj crkvi. Kao i “Svi predsednikovi ljudi” iz 1976. Spotlight je oda moći slobodne štampe da raskrinka korupciju na najvišim nivoima.

U filmu Dankinja, reditelj Tom Huper usredsredjuje se na život jednog od prvih pacijenata koji su se podvrgli operaciji promene pola - slikara Ajnera Vajnera koji postaje Lili Elb u Kopenhagenu 1920-ih. Film sadrži relevantan i savremen dijalog o fluidnosti polova i ljudskoj seksualnosti.

Posle Oskarom nagradjene uloge paraplegičara Stivena Hokinga prošle godine, Edi Redmejn se transformiše u krhku ali hrabru Lili. Njegova fantastična gluma mogla bi da mu donese Oskara za glavnu ulogu drugu godinu za redom.

Medjutim, Redmejn će, izmedju ostalih, morati da se takmiči sa Leonardom Dikapriom koji glumi trapera Hjua Glasa u filmu “Povratnik”, te Majklom Fasbenderom koji je tumačio Stiva Džobsa u istoimenom filmu Denija Bojla. Biće to težak izbor ali ne tako težak kao kada je reč o konkurenciji u kategoriji glavne glumice.

Kejt Blančet je favorit za ulogu lezbejke Kerol, domaćice iz više klase, u romantičnoj drami Toda Hejnza “Kerol” o ljubavnoj aferi dve žene u Njujorku 1950-ih.

Pa opet, ovo je možda godina Bri Larson. U mračnom filmu “Soba”, ona glumi mladu, otetu ženu zarobljenu u sobi bez prozora, koja posvećuje život svom sinu - proizvodu silovanja od strane njenog otmičara. Uz snažnu glumu Bri Larson, dodatni kvalitet filma je hemija koju ima na filmskom platnu sa Džejkobom Tremblijem koji tumači njenog petogodišnjeg sina Džeka.

Najzad, ogrešili bismo se da ne pomenemo elegantnu, mračnu komediju Big Short Adama Mekeja i njenu sjajnu glumačku ekipu, u priči o kolapsu posle naduvanih cena na tržištu nekretnina sredinom 2000-tih. Kao i postapokaliptičnu avanturu Pobesneli Maks - Autoput besa - iskusnog reditelja Džordža Milera koji je režirao i originalnog Pobesnelog Maksa. Neka trka za Oskare počne !

Izvor: VOA”Glas Amerike”/Penelopi Pulu

“RATOVI ZVEZDA” OBORILI REKORD

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Beta/ AP (Disney)

LOS ANĐELES - Film “Ratovi zvezda - buđenje sile” tokom prve nedelje prikazivanja u američkim bioskopima zaradio je 238 miliona dolara, što je rekord u istoriji američke i svetske kinematografije.Zarada koju je ostvarila kompanija “Volt Dizni” znatno je veća od one koju su imali producenti filma “Svet u doba jure”, koji je ovog leta u prvoj nedelji prikazivanja doneo u tom trenutku rekordnih 208,8 miliona dolara.

Čini se da su prethodne nedelje u Americi gledani samo Ratovi zvezda, jer je na drugom mestu po prihodu na blagajnama animirano ostvarenje “Alvin i veverice - velika avantura” sa zaradom od 14,4 miliona dolara.

Na trećem mestu je film “Sestre” sa zaradom u prvoj sedmici prikazivanja od 13,42 miliona dolara.

IzvoRTV: