IMAM 24 LITRA JUGOSLOVENSKOG RIZLINGA U GARAŽI Najbolje replike iz “Mućki”

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Foto: screenshotJedna od legendarnih replika iz “Mućki”

Na današnji dan pre 35 godina emitovana je prva epizoda britanske serije “Mućke” (Only Fools and Horses), jedne od najpopularnijih humorističkih serija svih vremena.

Serija je pratila uspone i padove u životima braće Troter iz Pekama, starijeg, brbljivog Dereka “Del Boja” (Dejvid Džejson) i mlađeg i smotanijeg Rodnija (Nikolas Lindherst), naročito njihove brojne uzaludne i najčešće sulude pokušaje da se brzo obogate prodavanjem nelegalne, polovne i nekvalitetne robe.

Kreator Džon Salivan, scenarista pod ugovorom na Bi-Bi-Siju, pre “Mućki” je radio na vrlo uspešnoj seriji “Građanin Smit” (Citizen Smith) a onda je došao na ideju o kokni preprodavcu iz radničke klase koji na svaki način pokušava da izbegne plaćanje poreza i pronalaženje stalnog zaposlenja. Naziv serije, u originalu “Samo budale i konji” (Only Fools and Horses) deo je poslovice “samo budale i konji rade”, iz jednog američkog vodvilja iz 19. veka. Salivan je bio autor i izvođač numere za špicu, u kojoj je objasnio poreklo naslova serije.

Prva sezona, premijerno emitovana 8. septembra u 20:30 na BBC1, imala je prosečnu gledanost i mlake reakcije kritičara, ali BBC se držao politike “negovanja” svojih serija i naručio je drugu sezonu, što se ispostavilo kao pravi potez. Del Boj i Rodni su vremenom ušli publici pod kožu.

Tokom deset sezona emtiovanja i još devet božićnih specijala (poslednji prikazan 2003), “Mućke” su postale pop fenomen i dale svoj doprinos britanskoj kulturi, između ostalog, i nekim novim rečima i izrazima koji su uvršteni u rečnik.

Iako su u anketi Bi-Bi-Sija iz 2004. “Mućke” priglašene za najbolji sitkom (komediju situacije) svih vremena, glumac Džon Čalis, koji je tumačio prodavca kola Bojsija, otkrio je u intervjuu 2015. da je ova televizijska kuća bila “pomalo posramljena” tolikim uspehom serije.

Naime, čelnici korporacije bili su zabrinuti da bi “Mućke” mogle da postanu veće od samog Bi-Bi-Sija.

- BBC je bio veći od svega i nije mu se dopalo što su “Mućke” imale toliko uspeha. Po završetku snimanja neke sezone, rekli su nam zavidno, “Možete da imate žurku ovde ali ponesite svoje vino”. Što je još gore, jedan od funkcionera TV kuće u govoru se pretvarao kao da nikad nije gledao seriju - otkriva Čalis.

- Mogao je barem da kaže, “Hvala, momci, što ste napravili najbolju i najuspešniju komediju u zemlji”. Pretpostavljam da nisu hteli da ih “Mućke” prerastu BBC - dodao je glumac.

NAJBOLJI CITATI IZ SERIJE:

- Imam 24 litara jugoslovenskog rizlinga u garaži. (Del Boj)

- Onaj Gandi je snimio jedan film i nigde više se nije pojavio. (Triger)

- Slušam Mocartov koncert br. 5. Karaoke verziju, nema reči. (Triger)

- Ako bude žensko, zvaće se Sigurni, po onoj glumici, a ako bude dečak nazvaće ga Rodni, po Dejvu. (Triger)

- To je ista metla, samo sam joj 17 puta promenio glavu sa četkom, a 14 puta dršku. (Triger)

- Jednog dana će možda napraviti mjuzikl o porodici Troter. A onda, kao nastavak, mogu da naprave “Šindlerovu listu” na ledu. (Rodni)

- Samo Bog zna odakle ti hrabrost da šetaš mračnim uličicama sa svim tim zlatom. Kada te vide, sigurno im izgledaš kao hodajući penzijski plan nekog pljačkaša. (Rodni Del Boju)

- Dobri, slatki dedica, Bog da mu dušu prosti. Bio je od koristi koliko i sunčane naočare na momku bez jednog uveta. (Rodni)

- Moj otac je umro dve godine pre nego što sam rođen. (Triger)

- Opšte je poznata činjenica da 90 odsto stranih turista dolazi iz inostranstva. (Del Boj)

- Kako se beše zove onaj lik koji je izmislio Dajsonov usisivač? (Triger)

- Upravo sam otkrio da me žena laže. Svako jutro dok izlazim iz kuće kaže da će da me ostavi, i svaki put kad se vratim, još je tamo. (Denzil)

- Rodni, već sam ti objasnio, svaku dobit delimo na ravne časti, 60-40. (Del Boj)

- Imam užasan osećaj. Ako postoji ta reinkarnacija, kakve sam sreće, vartiću se kao ja. (Rodni)

- Imam crni pojas u origamiju. (Del Boj)

- Imam persijski tepih sa više hrane na njemu nego na jelovniku. (Del Boj)

- Naravno da nije umeo da pliva, imao je jednu ruku. Išao bi u krug, zar ne? (Del Boj)

- Ja sam jedini iz familije koji je služio na moru. Doduše, brat mog dede je bio oficir za bezbednost na Titaniku ali o tome se ne priča. (Albert)

Izvor: Blic/M.K.

NOVI DOKUMENTARAC OTKRIVA ISTINU O BITLSIMA

Nebojša Đorđević    Film, Muzika, Vesti

Foto: Promo

Knjige, filmovi, TV i radio komadi, eseji i izložbe … sve ovo je već urađeno o njima, da li onda postoji nešto novo što možemo da saznamo o Bitlsima? U slučaju Rona Hauarda i njegovog najnovijeg dokumentarca pod nazivom The Beatles: Eight days a week - godine Bitlomanije iznenađujuće ima dosta toga što ne znamo o najvećem fenomenu XX veka.

Džon Lenon, Pol Makartni, Džordž Harison i Ringo Star zajedno su činili fenomen dvadesetog veka poznat pod imenom „Bitlsi” a najnoviji dokumentarac u domaće bioskope stiže 22. septembra. Naziv filma je ujedno i naziv hit singla iz 1964. godine, a prvi trejler nam otkriva da film obiluje arhivskim materijalima, intervjuima i remasterizovanim snimcima koncerta.

U ovom filmu Ron Hauard, poznati reditelj i dobitnik Oskara, istažuje neverovatno putovanje najpoznatijeg benda svih vremena u periodu od 1963 do 1966. godine, i fenomen Bitlmanije. Kroz originalne intervjue, arhivske snimke, neverovatne nastupe uživo i intimnu studiju karaktera, dovodi nas u centar zbivanja, dajući odgovor koji svi želimo da čujemo: Kako je izgledalo biti tamo?

Neverovatna priči o četvorici mladića koji su 1964. poharali svet dolazi 22. septembra, a do tada pogledajte trejler.

Izvor: Blic

POVRATAK ROBERTA REDFORDA NA VELIKO PLATNO

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Foto: Promo

Legendarni Robert Redford napravio je pauzu u karijeri, ali se sada vraća zanimljivim filmom “Pitov zmaj”.

On igra starog drvodelju Mičama koji je godinam uveseljavao decu iz uspavanog gradića Milhejvena pričama o strašnom zmaju koji živi u okolnoj šumi. Za njegovu ćerku Grejs (Brajs Dalas Hauard), koja je čuvar šume, ove priče nisu ništa drugo do izmišljotina… sve dok ne upozna Pita (Ouks Fegli). Pit je misteriozni desetogodišnjak koji nema porodicu i dom ali tvrdi da živi u šumi s velikim, zelenim zmajem po imenu Eliot, a po njegovom opisu, Eliot mnogo liči na čuvenog zmaja iz priča gospodina Mičama.

Dok Grejs polako zadobija Pitovo poverenje i otvara mu oči za mogućnost da postoji svet i izvan njegove šume njegov idilični život je ugrožen. Otuda će Grejs, uz pomoć Džekove ćerke Natali (Una Lorens), odlučiti da otkrije istinu o ovom zmaju i da sazna odakle je Pit došao i gde pripada.

Izvor: Blic

POZNATI GLUMCI NOVE SEZONE SERIJE “TVIN PIKS”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Snimanje nove sezone serije “Tvin Piks” reditelja Dejvida Linča od početka se drži u tajnosti, da bi ovih dana konačno bilo objavljeno ko će sve igrati u novih 18 epizoda, koje se bave događajima 25 godina nakon originalne serije i ubistva Lore Palmer.

U kultnoj seriji čije je emitovanje zakazano za narednu godinu iz stare postave igraće: Kajl Maklahlan, Šeril Li, Dejvid Duhovni, Mejčen Ejmik, Hari Din Stenton…

Među novim glumcima, tu su Naomi Vots, Tim Rot, Ričard Čejmberlen, DŽim Beluši, Amanda Sajfred, DŽenifer DŽejson Li, Ešli DŽad, Lora Dern, Erni Hadson… Na listi su i pevač grupe Perl DŽem Edi Veder, italijanska glumica Monika Beluči i još mnogo poznatih ličnosti.

Potpuni spisak filmske ekipe broji čak 217 imena, ali nedostaju neki veterani, poput Lare Flin Bojl, koja je igrala Donu, Pajper Lori (Ketrin) i Majkla Ontkina (šerif).

Izvor: Danas/M. K. Foto: Wikipedia

Foto wikipedia.org
Foto wikipedia.org
Foto wikipedia.org

CRNJANSKI JE IDEALAN FILMSKI JUNAK

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Miloš Crnjanski, Danilo Bećković( Foto: dokumentacija Politike)

Biografija našeg velikog pisca deluje kao da je prepisana iz nekog avanturističkog romana - kaže Danilo Bećković, reditelj dokumentarca „Crnjanski…”

U Kulturnom centru Srbije u Parizu 17. marta prikazan je dokumentarni film „Crnjanski…” reditelja Danila Bećkovića. Slavica Petrović, direktor centra, pozdravila je prilično brojnu publiku, iako se to veče poklapalo sa otvaranjem Salona knjiga. Ipak, bilo je onih koje je znatiželja za Crnjanskim dovela u centar grada. Bila je to izuzetna prilika da se sagleda njegov život posle manje od trideset godina kada je ovde bio u žiži po prevodu njegovih „Seoba”. Film je prikazan u okviru „Festivala Evropa oko Evrope”, koji je osnovala Irina Bilić i koja je posle projekcije rekla da on ravnopravno predstavlja autorski film malih i velikih evropskih kinematografija, kao i da je film o Crnjanskom pravi kreativni istraživački dokumentarni film.

Film je toplo pozdravljen, a njegov autor Danilo Bećković kaže da je Crnjanski idealan filmski junak.

- Njegova biografija deluje kao da je prepisana iz nekog avanturističkog romana - objašnjava Bećković. - Na početku filma nabrajamo šta je sve bio u životu: pisac, pesnik, diplomata, novinar, avio-entuzijasta, učesnik u dvoboju, fudbaler, slikar, knjigovođa, profesor u srednjoj školi… Za razliku od nekih njegovih kolega za koje ne možemo reći mnogo više od toga da su se rodili, pisali i umrli, o njegovom životu bi se mogli napisati celi tomovi. Život Crnjanskog pratio je burnu sudbinu srpskog naroda od kraja 19. do sedamdesetih godina 20. veka. Istorijski događaji su u većoj meri nego kod bilo kog drugog srpskog pisca, osim možda Njegoša, odredili njegov životni put. Takođe je i njegovo delo u velikoj meri politično. Sudbina pojedinca je kod njega uvek neraskidivo povezana sa sudbinom naciona. Zato je film o Milošu Crnjanskom i film o srpskoj istoriji.

Opsesivne teme Crnjanskog su seobe i život emigranata. One se danas čine aktuelnijim nego ikada. O tome reditelj filma kaže:

- Emigracija u vreme Crnjanskog nije bila isto što i sada. Na stranu to što su se i zapadna društva tada oporavljala od posledica Drugog svetskog rata. U pitanju je bila izdvojenost iz matične sredine kakva je danas, sa modernim telekomunikacijama, internetom, satelitskom televizijom - potpuno nemoguća. Mnogima se pozicija emigranta i političkog prognanika u Londonu čini romantičnom. Danas svako ko otputuje van Srbije na dve nedelje odmah piše roman o svom emigrantskom iskustvu. Međutim, za Crnjanskog su godine provedene u egzilu bile veoma mučne. U Jugoslaviji nije mogao da objavljuje, a u Londonu nije imao za koga. Usta su mu godinama bila vezana, a poniženja koja je prošao ogromna. Čim su međunarodna potkusurivanja dovela do toga da se diktatura u Jugoslaviji malo olabavi, on je požurio da se vrati svom narodu i svom jeziku, bez obzira na sva šikaniranja koja je s vremena na vreme morao da istrpi. Kad je reč o srpskim seobama, one i dalje traju, samo nisu tako vidljive kao seobe nekih drugih naroda.

Na pitanje da li je Crnjanski i dalje aktuelan, Danilo Bećković je odgovorio:

- Mi smo čudna sredina u kojoj nikada ništa ne prolazi i nijedna svađa ne zastareva. I danas bi mnogi hteli da se obračunavaju sa Crnjanskim i da ga otpišu jer nije bio politički korektan u vreme kada politička korektnost još nije bila izmišljena. Ima i onih koji bi otpisali ne samo Crnjanskog, nego i celu našu kulturu kao nešto prevaziđeno i nepotrebno. Stalno nas ubeđuju da smo funkcionalno nepismeni i da nam je bolje da takvi i ostanemo, ali ne umeju da objasne zašto je onda Sajam knjiga u Beogradu drugi najposećeniji u Evropi, zašto Fest svake godine poseti jedan grad srednje veličine i kako je moguće da u beogradskim knjižarama možete da nađete sve od Gilgameša do Uelbeka. Za koga se, u zemlji nepismenih, štampaju sve te knjige? U tim knjižarama naći ćete i nova izdanja svih dela Miloša Crnjanskog.

Izvor: Politika/Branka Bogavac